Бања Лука, 01.01.2022.године
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић наглашава да је за аграрни буџет за 2022. годину одређено 75 милиона КМ, али напомиње да ће за пољопривреду, са осталим средствима, пољопривредницима бити на располагању 150 милиона КМ.
Прошле године издвојили смо више од 30 милиона КМ из Компензационог фонда и имам договор са премијером да ћемо све потребе, када је у питању пољопривредна производња, намиривати из тог фонда. Имамо повећање од 15 милиона КМ за системе за наводњавање и то је нова ставка у буџету - прецизира Пашалић у интервјуу Срни.
Пашалић наводи да ће већ иза Нове године, када то буду дозволиле временске прилике, бити настављени радови у Црњелову, код Бијељине, а затим и Којчиновцу. Радиће се и у неким другим подручјима, напимиње министар, подсјећајући да касне средства Свјетске банке за наводњавање.
Постоје и додатна средства из буџета Партнер фонда за одређене ветеринарске мјере.
- Ако укалкулишемо и повољне кредите Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ Републике Српске и удружен новац са разним пројектима са стране, говоримо о неких 150 милиона КМ укупно, који су на располагању нсшим пољопривредним произвођачима у 2022. години - истиче Пашалић.
ИДЕНТИЧНА ПОДРШКА КАО У ПОСЉЕДЊЕ ТРИ ГОДИНЕ
Он напомиње да ће, када се говори о инвестицијама на самим фармама, у 2022. години подршка бити идентична као и у протекле три године.
Пашалић истиче да 2019. године ниједна инвестиција за фарме није одбијена у смислу финансирања, што значи да је сваки произвођач који је инвестирао на својој фарми добио подстицај од 30 одсто поврата на инвестирана средства, односно 40 одсто ако је на већој надморској висини.
То право користило је више хиљада произвођача и набављено је много механизације - око 700 до 800 нових трактора, пар хиљада прикуљчака, изграђене су бројне стаје, противградне мреже, базени за наводњавање, а набављене су и нове јунице.
- У 2021. години имали смо рекордне износе и рекордну заинтересованост, а према најавама за наредну годину биће и већа - наводи Пашалић.
У воћарству су уведене неке нове мјере, а министар наводи као примјер да су у 2021. години издвојена средства за куповину засада за више воћних врста јер је, због мраза, било неколико тешких година за воћаре. То се поготово односи на подручије Крајине.
Зато се ишло са једнократном помоћи од 680 КМ за крушку и коштуничаво воће, јер су трпјели највеће штете од мраза.
Пашалић најављује да ће динамика расподјеле средстава у 2022. бити као и предходне године, максимално убрзана, јер динамика зависи од врсте мјере.
- Ако говоримо о исплати премије за млијеко, она је таква да се исплаћује сваког мјесеца, тако да смо то у задњих пар година консолидовали и исплаћујемо сваког првог у мјесецу - наведи Пашалић.
РЈЕШАВАЋЕ СЕ ПИТАЊЕ РУКОВОДСТВА ШУМСКИХ ГАЗДИНСТАВА КОЈА БУДУ У МИНУСУ
Пашалић није потпуно задовољан стањем у "Шумама Републике Српске" и поред неких видљивих корака, те напомиње да ту "има још посла".
- Зауставили смо ново запошљавање, смањили број радника. Свака нова запошљавања морају проћи Министарство, па Владу, а не да директори шумских газдинстава могу запошљавати људе по свом нахођењу као раније - наводи Пашалић за Срну.
Није спорно да ће "Шуме Српске" имати позитиван пословни резултат, као и да ће бити неколико шумских газдинстава која ће пословати негативно, па ће се у њима рјешавати питање руководилаца.
Пашалић упозорава да у шумарству немају довољно капацитета, да имају стару механизацију, да немају довољно људи и не могу испоштовати уговоре, док су, с друге стране, ниске цијене по метру кубном који се плаћа извођачима радова.
- То ћемо ријешити тако да ћемо за извођаче радова суфинансирати набавку нове опреме, за шта су обезбијеђена два милиона КМ у буџету, и тим средствима ћемо подржати набавку нових зглобних трактора са 30 одсто поврата на инвестирана средства. Повећаћемо цијену извођења радова по метру кубном, чиме ће они имати боље услове за функционисање у наредном периоду - наводи Пашалић.
Он наглашава да ће те мјере, у комбинацији са новим информационим системом у шумарству који се пушта у пробни рад од почетка године, помоћи да се уђе у годину стабилизације када је ријеч о сектору шумарства у Српској.
ВЕЋ ВИДЉИВ НЕГАТИВАН УТИЦАЈ ИНФЛАТОРНИХ КРЕТАЊА
Пашалић каже да инфлаторна кретања и стање са енергентима у свијету већ негативно утичу на домаћу пољопривреду, те да је у Српској инфлација видљива у смислу поскупљења репроматеријала.
- Посебно је лоше да су та поскупљења много већа него инфлација, која је, на примјер, у Српској у новембру прошле године била око пет одсто, а поскупљења ђубрива од више стотина одсто - наглашава Пашалић.
Он истиче да је, због поскупљења енергената, прије свега гаса, који је најважнија ставка у производњи минералних ђубрива, дошло до рекордно високих цијена, што је резултирало мањом њиховом употребом при сјетви пшенице, а то ће лоше утицати на принос.
- Посебно ће проблематично бити ако остану тако високе цијене до фебруара-марта, када се врши прихрана пшенице, и до априла, када се врши сјетва љетних култура, јер можемо очекивати и веће трошкове сјетве и мању употребу минералних ђубрива, а то неминовно доводи до смањења приноса - каже Пашалић.
Преузето: РТРС